Александровачка жупа 2025. године
Према историјским и археолошким изворима у Жупи се на трагу вина живи већ више од 3000 година. Жупа заузима значајно место у вековној традицији српског виноградарства и винарства. У писаним документима први пут се помиње још 1196. у Студеничкој повељи, где стоји записано да је жупан Стефан Немања манастиру Студеници даровао виноградарска села у Жупи. Некада су и три највећа српска манастира Хиландар, Студеница и Жича, кроз читав средњи век имали своје винограде и подруме вина у Жупи. Славни српски кнез Лазар имао је у Жупи своје подруме у пољани Крушевица. Жупа – српска Шампања, како ју је 1904. назвао француски конзул Деко, налази се у котлини између Копаоника, Жељина, Гоча и Јастрепца. Кажу да је клима у Жупи иста као клима у француској области Бордо. Окосницу развоја виноградарства и винарства од шездесетих година 20. века чинили су “Вино Жупа“ из Александровца, основана 1956. уједињењем 9 земљорадничких задруга и “Рубин“ из Крушевца, основан 1955. Вино је у Жупи вековима било знак моћи, богатства, власти, али и извор опстанка. Пили су га келтски ратници, римски легионари, византијски стратези, српски жупани и цареви, епископи и архиепископи, турски бегови. Жупа је данас позната по виноградима и вредним виноградарима који проносе славу овог краја јер су географски, климатски и педолошки услови сигурно међу најбољима у Србији за гајење винове лозе. Александровац својим географским положајем господари брежуљцима и отвара поглед на винограде Жупе и пропланке Копаоника.
