Историјат школе
Први писани документи о школству у Багрдану казују да је школа основана далеке 1836. године.
Зграда школе била је лоцирана у делу Багрдана званом Копривница и све до 1899. године у многим документима стоји да у Јагодинском округу постоји основна школа у Копривници. Године 1899. основана је школа у Милошеву и отворено је једно ново одељење школе у Багрдану.
Одмах по ослобођењу након Другог светског рата, школске 1944/45. године, основне школе настављају са радом под називом: Народне школе.
Поред школе у Багрдану на овом подручју су и основне школе у Ловцима и Стрижилу.
Почетком школске 1946/47. године Народна школа у Багрдану прераста у непотпуну Гимназију, а 23. октобра 1947. године је у Багрдану основана Стручна школа за ученике у занатству и индустрији која ради до 1953. године.
Одлуком Министарства просвете НР Србије, школске 1950/51. године непотпуна Гимназија прераста у осмолетку.
Своје име ОШ,,Јован Јоца Милосављевић“ школа добија 25. маја 1959. године.
Основној школи “Јоца Милосављевић” у Багрдану припајају се: 1960. године самосталне четворогодишње школе у Ловацима, Доњем и Горњем Рачнику;
1963. године самостална петоразредна школа у Стрижилу; а 1965.године осморазредна школа у Милошеву.
Тако ОШ,,Јоца Милосављевић“ у Багрдану добија своју садашњу физиономију.
Дан школе се обележава 21. маја од школске 2011/12.године.
Народни херој
Јован Јоца Милосављевић (Багрдан, код Јагодине, 9. јануар 1919. — Ћуприја, 8. август 1941.) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Рођен је 9. јануара 1919. године у селу Багрдану, код Јагодине. Основну школу и гимназију је завршио у Београду, где се његова породица преселила, јер му се отац Милан запослио као железничар.
Године 1937. је уписао Медицински факултет Београдског универзитета. На студијама је врло активно учествовао у студентском покрету, а 1933. године примљен је у Комунистичку партију Југославије (КПЈ). Одмах по пријему у Партију, Јоца је постао секретар партијске организације на Медицинском факултету.
Породица му је јако тешко живела, а после очеве смрти, мајка му је остала са петоро деце, због чега су 1940. године, морали да се преселе у Јагодину. Јоца је морао да преузме бригу о материјалном обезбеђивању породице. Али и поред тога био је веома активан у организовању омладински организација у Јагодини и околини. Био је веома познат међу радницима у Ћуприји, Параћину и Јагодини. Због комунистичке активности више пута је хапшен и прогањан.
Почетком 1941. године постао је члан Окружног комитета КПЈ за Јагодину. 8. августа 1941. године пошао је да ступи у Први поморавски НОП одред, у којем је требало да преузме дужност политичког комесара. Путовао је заједно са Животом Станисављевићем, чланом ОК КПЈ за Јагодину и Миланом Премасунцем, чланом Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Пут их је водио преко Ћуприје, где је Јоцу (иако обученог у сељачко одело), препознао један фолксдојчер, који је пре рата радио у фабрици шећера у Ћуприји. Фолксдојчер је одмах пуцао на сву тројицу. Живота је одмах убијен, Милан је успео да побегне, а Јоца је био рањен у ногу и ухваћен.
Одмах је пребачен у немачку команду, где су почели са саслушањем. Иако рањеног, Немци су га страховито мучили, због чега је после неколико сати преминуо.
